Kontra(r)evolucija
Piše: Đorđe Veber
U dalekom Rejkjaviku, prestonici Islanda, Fišer i Spaski tuku se glavama za titulu prvaka sveta u šahu. Priznajem, navijao sam za prvog. Opkolivši radio, teča, Ćale i ja do sitnih sati čekamo poteze, mudrujemo i “analiziramo”. Tek što sklopim oči, na nišan me uzima ribolovački deo familije: brat i sestra od tetke, i Majka mi... Njima je do šaha k'o do lanjskog snega. Tri sata odmora dnevno, i tako dve nedelje – jebote, i da sam ceo Pentagon srušio, u Gvantamu bi više spav'o!
Po kultnoj partizanskoj, stigli pre svitanja, zabacili. Za ono vreme, to je strah-pribor: Damovi i Fiwini (DDR) dvodelnjaci, Mičeli i Kvikovi, pokoji Ryobi... U kantama štampajz(l)eri, bandari, gavčice-kartoflice, dopunjene kauglerima s lica mesta. Do podne, tu je ulov koji bi danas važio za vanserijski, a onda beše solidan, jedva... Obalom ka skeli (koju svi čekamo) ide neki "čilager“, noseći samo jedan štap. Varaličari su ti u ono vreme retka sorta. U torbicama im strogo hevi-metalci, jer će do pojave "tvistera“ proći još godine. Rapala!? Nikad čuo. Džerk!? I ja tebi.
Ondak i s'g
Suočen sa izborom bilo koje vrste, pravi Balkanac uvek ispoljava krajnju isključivost, bre. Ne mogu se podjednako (istovremeno!?) voleti Partizan i Zvezda, plavuše i crnke, mleko i vino. "Čilageri“, od kojih nesvesno počinjem blinkeraško znanje da kradem, više vole leptire jer se njima lakše lovi. Za kašiku bi glasao tek svaki deseti, kao glavni junak današnje, čet'ri decenije stare epizode. Ranac mu se dobrano obesio, hmmm. Na suprotnoj obali Tise-lepotice prdeći oživljava motor "ko to tamo peva“ skele. Da prekrati vreme, Matora Vidra (15 godina mlađa neg' ja sada) zabacuje mesinganu kašikicu, ne znajući da mi je indijansko ime "Okolovo Sokolovo“. 'Di mu je sajla? Kašikom se love štuke, je l' tako? Prva čet'ri hica, ništa. Skela već na po' Tise. Peti hitac, jaaako uzvodno. Tras! Tro-ki-laš, smuđ, po vedrom danu!?
Da me je neko krišom uslikao, siguran sam da bih pobedio na konkursu "Biramo najgluplje lice hladnoratovske '72.“.
Težak me posao danas čeka. Po merilima moje generacije, modernog smuđoljuba krasi čudan mentalni sklop. Prva reč mu ne beše "ma-ma“, neg' "mistel tvistel“ ili "lapala“ (mali je, ne zna da kaže "R“). Na meni je da ga ubedim kako je vreme da plemstvo ponovo lovi anahronom alatkom kakva je kašika! Uz uslov da je voda dovoljno bogata, ovo je prava uživancija. Shvati, mlada vidro, ranih 70-ih beše bar 30-ostruko više ribe nego danas. Uprkos skromnom znanju (ne postoje specijalizovana izdanja) i još skromnijoj opremi, lako se stizalo do ludačkih ulova. Razmisli, šta se desi kad u buljuk gladnih kokošaka frljneš JEDNO zrno kukuruza. Tuča, je l' da? Tako nekako proći će i kašika. Onda je, eto, običan komad mutavog gvožđa bio dovoljan. Danas ti ni neki Yo-Zuri, uprkos tome što ablenduje, zvecka, vrcka, miriše (i ispunjava muzičke želje) ništa ne garantuje. Ribu koja ne postoji ne možeš uloviti.
Fatalna poluškoljka
Mnogo dokazano efikasnih varalica imitira zdravu ribicu, prvenstveno leptiri. Društvo im pravi većina vobliška i silikonaca, glavinjare... Lično, uvek sam za one koje imitiraju bolesnike, teške ranjenike il' bar depresivce, kojima se eto ne živi. Kašika ovde sija punim sjajem. Veliki smuđ je veliki oportunista. Ako može da bira, uvek će radije startovati plen iza koga ostaje nepravilan, isprekidan vizuelno-vibracijski plivački "potpis“ jer iz iskustva zna da će mu takva porcija neće pobeći.
"Pod uslovom da nisu prevelike, smuđu su dobre i štučje kašike" - misli neki napaljeni optimista. Greši, nisu. Ovo što sledi liči na rubriku "Kucamo na vrata zaboravljenih talenata“. Budući da su rođena iza "Gvozdene zavese“ (DDR, Češka, Poljska i naravno – Džej, tj. SSSR), dobar broj dokazano lovnih modela iz 70-ih su bezimeni! Vide se na slici 1. Od zapadnih modela odskaču tri (vid' sliku 2). Narednih godina nađoh i nekoliko lako dostupnih escajga. Neki su domaći, tačnije: behu domaći (slika 3). Pokaza se, pri izboru anti-smuđevskog escajga postoje tri kritične stavke.
1. Silueta.Ukratko, "što izduženije, to bolje“. Minnow varijanta, dakle. Ovo važi kako za delove reke sporijeg toka (unutrašnja krivina), tako i za dunavce, naročito u zoni ušća. Na plitkim jezerima, tj. stajaćicama u forlandu, aktuelni su polu-šed modeli, po formi između ABU Tobija i DAM Ef-Ceta. Da ne bude zabune, minou modeli efikasni su i ovde... I konačno, duboka jezera. Veliki smuđ je veliki meraklija. Karađorđeva "Plava traka“ na kajmaku! Eto, konačno je i Ef-Cet svoj na svome.
2. Veličina.Nekada se red znao. Mali smuđ jede male zalogaje, veliki – velike. Dosta zavisi i od temperature vode, koja direktno utiče na riblju metaboliku. Smuđ će zimi jesti ređe, što ne mora nužno da znači i male zalogaje. Isti taj smuđ će leti ždrati češće, al' ni to nužno ne mora da znači velike porcije... Tema je preobimna, zahteva poseban osvrt, tim pre što se danas red ne zna. Mali smuđ glođe velike porcije, veliki sve češće startuje neprimereno male. Kol'ki su nam smuđevi, kašike od 45-70 mm pokriće većinu situacija.
3. Akcija. Što je kašika šira i zakrivljenija, imaće izraženiju akciju (i obrnuto). Pri istom obliku-veličini, tanji model ima nežniju vibraciju od debljeg. Isto tako, kašika od težeg metala (čelik) imaće jaču vibraciju od mesingane, a ova od aluminijumske. Po nepisanom pravilu, hladnija voda traži finiju, a toplija grublju vibraciju. Praksa je dokazala kako je optimalno rešenje mesing ‒ dovoljno teško, ne i preteško.
Nauka & tehnika
"Glupa“ kašika nudi začuđujući broj opcija. Prvo ono osnovno, zabacivanje. U sumrak, frljneš je uz neko granje i gledaš kako pijano tone. Odjednom je nema, iako je iz ranijih hitaca sasvim sigurno da nije stigla na dno. Kontra. Ko to nama ide? I vobler i leptir mogu samo da sanjaju o ovakvoj gotovanskoj prezentaciji. Na dovoljno bogatom terenu, većinu udaraca imaš ovako. Godina je '79, Ivanovački dunavac. U prvih šes' hitaca, Heintza u padu startovala čet'ri Srebrića; preko 11 kila. Zbog pogrešnog, tj. dobrog vaspitanja, vrli junoša prekida ribolov. (Catch-'n-release nije opcija, vidi: Doktor za smuđa). Da je samo znao na kakvim će vodama starost provesti...
Za razliku od štuje, smuđu je lako da pokupi plen sa dna napadom odozgo nadole. Da, kašikom se i efikasno džiguje! Za sve ove godine, videh tek dvojicu da to rade, istina – majstorski. Preporučuju se okrenuti modeli, s vidles udicom na užem delu, mada nije pravilo. Kad olabaviš strunu, ova porcija tuče čelom o dno, kao ribica koja nešto traži (ispalo joj kontaktno sočivo, levo). Većina udaraca desi se pri propadanju mamca na polu-labavoj struni. Napad se često i ne oseti. Dižeš koplje za novi džiging, otimanje. Uteruj!
Priču nastavljamodvema "horizontalnim" tehnikama. Prva je debilno jednostavna. Zabaci, odbroj do neke dubine – najbolje oko termokline, leti – i vozi manje-više paralelno sa površinom, umerenom brzinom i pravilno, uz tek poneku pauzicu... Druga metoda rezervisana je za Matore Vidre i učenike njine. Kašika prati maksimalno rošavo podvodni reljef prepun uzvisina i rupa, ne udaljavajući se od dna više od pola metra, metar. Na mestu gde očekuješ napad, uradi nešto (naglo skreni, malo ubrzaj il' uspori). Ovo će zauvek ostati najteža blinkeraška prezentacija; uz visoku koncentraciju, traži i odlično poznavanje terena, i još bolje poznavanje smuđevske psihe.
Trešnju na torti opet predstavlja nešto o čemu vobler ili leptir mogu samo da sanjaju. Češće nego što se misli, neutralni smuđ prati sumnjivu klopicu, ne napadajući je. Uslov je voda duboka bar 2,5-3 m. Kad kašikica stigne pod čamac, ostavi je na dnu. Obaraj motku, polako namotavajući, dok vršna karika ne dodirne površinu. Zatim relativno sporo (ne motajući) digni koplje jedno 10-20 cm, pa ga sporo obori, najbolje istom brzinom kojom Lavić tone. I tako 9 puta. Gledaj strunu. Udarac ćeš u 90% slučajeva pre videti nego osetiti. Ako ga uopšte i osetiš...
Dragan Lav i smuđ sa jezera Kokin Brod, uhvaćen na Lav MD kašiku model Lav 16 g
Savršena varalica ne postoji, znamo. Što je voda brža, nedostaci kašike u lovu smuđa sve više dolaze do izražaja. Mamac možda jeste dovoljno težak, ali teret nije spakovan na dovoljno mali prostor. Čim počneš da motaš, on gubi dubinu a struja ga prebrzo zanosi, uz katastrofalno lošu, prebrzu pretragu terena. Džig će, bojim se, zauvek, suvereno vladati ovakvom pozornicom. Nasuprot tome, što je protok sporiji, kašika postaje sve efikasnija. Vrhunac je jako posećena stajaća voda s plemstvom sviknutim na vidles gume (danju) sečene vobliškama plitkoroncima (noću). Ako odbijaš da se vratiš u 70-e i loviš na žive kartoflice i slične perverzije, znaš šta ti je činiti.
Laaave, upomoooć!
Kelneri, faj-ront!
Polovinom prošlog veka, profesor matematike/fizike Bak Peri (USA) postavio je temelje modernog strukturalnog ribolova, doktrine čiji postulati važe i dan-danas na svakoj vodi sveta. Lično, za najveći Bakov doprinos smatram univerzalni, i pre svega jednostavni pristup lokaciji. Jezero veliko k'o 50 il' 100 Zvorničkih; kako pronaći smuđa (ili bilo koju drugu grabljivicu) u što kraćem roku? Po Najstarijoj Vidri, teren se uvek prvo pretražuje trolingom, da se jato locira. Tek kad imaš udarac na troling, čamac treba parkirati i početi sa klasičnim zabacivanjem. Čim udarci prestanu, opet je vreme za troling. I tako devet puta...
Kad loptu spustimo na zemlju – jer zaista, ko u Srbiji šlepuje za smuđa – stvari stoje ovako. Da bi ti opucali kontru, džig mora da prođe prilično blizu smuđa pa nije prava alatka za brže sondiranje pozicije. Kašikica to jeste. Čak, drznuo bih se da kažem kako je, ne računajući snep-džiging, ovo možda i najbolji način da se arena prečešlja optimalnom brzinom. Kad udarci počnu, jasno je: naš'o si hot-spot. Pred tobom su dva putića. A: skineš kašiku i počneš hirurški precizno da seciraš spot džigom. B: nastaviš da šaraš kašikom – zašto menjati tim koji dobija? Sem što je logičnija, opcija B mi je i viteškija. Vojničkim rečnikom, ovo je bliska borba. U bliskoj borbi, automat (tj. kašika) je skoro uvek bolji od snajpera tj. džiga. (Ono "skoro“ je tu zbog jednog od stubova staljingradskih, Vasilija Zajceva).
Jedna od naj-situacija za lov kašikom svakako je mrest kauglera. Smuđevi su, dakle, hiperaktivni. Ne shvatajući da je dobrovoljno pristao da bude hajkač, svakih nekoliko sekundi izbezumljeni trofrtaljac-kilaš zarije se u jato srebrnih ćevapa; često to rade više nji' istovremeno... Obuzeta slikom lažnog raja, većina kolega troši minou plitkoronca, da "što vernije imitira kauglera“. Udara, nije da ne udara; nažalost, često se radi o kauglerima željnim sexa! Kad u ovoj situaciji voziš kašiku, ubijaš tri muve odjednom. Prvo, hitac je dovoljno dug pa je lako dobaciti tj. prebaciti orgijalište, što je jedan od imperativa. Drugo, lažnjak može da imitira i učesnika u orgijama (Toby), i lakšeg ranjenika (Heintz Blinker), i kao najbolje, malog smuđa koji vežba (Pesjak)! I treće, najvažnije: porciju nudiš ispod jata orgijaša, koga krupni Srebrići nadledaju odozdo, u večnoj potrazi za nekim koga bi, zahvaljujući silnim promašajima „kelnera“ na površini, pozvali na večeru.
Znam da u Srbijici Nebeskoj nije lako naći sačuvanu vodu smuđevsku. Možda tvoje Jezero to ipak jeste, ko zna. Možda su ulovi tanki jer je plemstvo godinama zatrpavano istim mamcima (džigovima i vobliškama), na istim mestima i u isto vreme, uz vazda iste koreografije? Možda trebaš da isprobaš nešto novo a istovremeno toliko staro, da će svim prisutnim – kako smuđevima, tako i smuđarošima – delovati kao otkrovenje. K'o što se vidi, mnoge stvari u prirodi kruže: ugljenik, voda, ženska moda; kruže eto i smuđevski mamci.
P.S. Sećaš se onog kokošinjca? Na tipičnoj, "čuvanoj“ vodi ono zrno 'kuruza često bacaš pred jednog jedinog smuđa. Konkurencija u ishrani sada ne postoji pa usamljeni Srebrić ne mora da žuri. Postavlja se pitanje da li ga je moguće prevariti kašikicom. Naravno da jeste! Uslov je samo da je gladan... Naćuli uši, možda ti se posreći da čuješ kako mu u sakralnoj tišino noći septembarske krče crevca, plemićka.
Đorđe Veber
Aktivna pretraga
Piše: Goran Tokić Goci
Zamišljene kao kraći prilog uz najavljeni Đoletov tekst, ove redove pišem PRE nego što će matori metalofil poslati svoj prilog (koji ste, u ovom trenutku, već pročitali) i neću ga menjati šta god naučio čitajući njegove glavolomne redove. Ovo što sledi je ono što sam, tokom desetak zajedničkih izlazaka na jezero Kokin Brod, naučio od Dragana Nikolića Lava o lovu smuđa na kašike. Njegova iskustva su baziranа na osnovu više stotina ovakvih ciljnih pecanja, koje je on imao na raznima vodama sveta, a najviše na pomenutom jezeru kraj Nove Varoši, kao i Knićkom jezeru, smeštenom između Čačka i Kragujevca. Ne znam koliko će se izneta iskustva poklapati, a koliko razlikovati, ali čitalac će u svakom slučaju biti u prilici da na kraju formira lični stav, te i da sve napisano već ove jeseni proveri u praksi.
Na jezeru smo lovili danju, isključivo iz čamca, bacajući razne modele Lav MD kašika pravo ili ukoso ka obali. Varalicu bi zabacili uz samu obalu ako je ona okomita (stene), a metar-dva od nje ako je umerenog nagiba (kamen, krupan šljunak, livada...). Iako se kašika može voditi na mnogo načina, ribu su tih dana zajedničkog pecanja davale dve prezentacije. U obe se sačeka da kašika padne na dno (već tokom propadanja možete očekivati napad smuđa), pa se krene sa animacijom. Prvi način animacije kašike je bio klasičan "testerasti" džiging: varalica se ravnomerno povlači i odiže sa dna tako da lepo radi repnim delom, recimo u dužini 0,5 do 1 m, a onda se pušta da na poluzategnutoj struni opet padne na dno. Udarac smuđa bi se najčešće dešavao u propadanju, a ponekad u početku povlačenja. Druga tehnika je donekle slična (podigni i spusti na dno), a razlikuje se u tome što se kašika na vodi lagano, već sa nekoliko kratkih oštrih poteza, slično kao kad vodite twich vobler. Ova cimkanja isprovociraju smuđa na napad, a on najčešće usledi tokom propadanja.
Kašika koja se najbolje pokazala za ovakvu prezentaciju je model "Lav Spoon" dužine 48 mm, težine 15 g, napravljena od mesinga. Iako smo menjali gomilu boja, tih dana svi smuđevi su napadali belu sa šljokicama i crvenom glavom, popularni Red Head. Dragan je potvrdio da to nije slučajno, već da mu se, uz standardno lovnu običnu niklovanu, upravo bela kašika najbolje pokazala na bistrim jezerima, dok je na znatno manje prozirnom Kniću najlovnija drečavožuta sa šljokicama, popularna SFC. Zanimljivo je da je tih dana, tačnije noći, i moj drug Čupe odlično lovio smuđeve na Bovanskom jezeru (koje je, inače, slične provodnosti kao Knićko) na identičnu kašiku SFC boje.
Tom kašikom Dragan lovi na još jedan način, ali tokom zajedničkom pecanja to nije dalo rezultat. Ravnomerom brzinom, uz možda tek pokoji kraći cim koji bi isprovocirao neodlučnog smuđa na napad, vodi je na oko pola metra-metar iznad dna, prateći mu konturu. No s obzirom da je jezero je ogromno, a najčešće se peca iz neusidrenog čamca kog lagano nosi vetar, nemoguće je zapamtiti tačnu strukturu dna. Zato se vodi po osećaju, uz 2-3 provere "gde si" tokom zabačaja, kada se u ove svrhe kašika pusti da padne na dno. Oni koji su familijarniji sa voblerima ovde će prepoznati tehniku koja podseća na lov smuđa tonućim voblerima tipa Rapala Countdown.
Druga po lovnosti se pokazala kašika istog oblika, ali od prohroma, i to dupla, novitet u Lav ponudi, namenjen pre svega pecanju na moru, "Lav Duo Inox" dužine 48 mm, težine 16 g. Ova varalica, koja tokom povlačenja proizvodi tihi zveket, najčešće je izazivala smuđeve na napad na većoj dubini, i to po pravilu krupne, najčešće teške 2-3 kg.
"Combi" od 18 g, treća Lav MD kašika na ovom spisku, koja je donela možda i najviše smuđeva, duguljasta je varalica sa malim spinerom na vrhu i osobinom da nakon prestanka povlačenja ide unazad dok tone. Zbog ovoga se ona vodi drugačije od ostalih i potrebno je malo vežbe, a najbitnije je spuštanjem štapa ispratiti kretanje varalice unazad i u dubinu. Nakon toga se varalica ponovo podiže ukoso, tokom čega krilce zavodljivo radi, a telo vibrira i leluja. Napad smuđa najčešće usledi dok kašika ide unazad, a ponekad tokom povlačenja.
Od ostalih Lav modela smo probali "Spoon MD" (onaj koji oblikom liči na DAM Effzett) od 48 mm i 16 g i "Rattle Spoon" (popularno "Zvonce") od 48 mm i 15 g, ali na njih nije bilo ni udarca. Pitao sam Dragana da li je bilo dana kada je smuđ napadao i ove modele, a njegov odgovor me je iznenadio: "Nikada na Kokinom Brodu na modele MD i Zvonce nisam upecao smuđa, sve ribe sam dobio na Lav i Kombi!".
Ono što bih na kraju naglasio je da kašika nije varalica na koju se "može uloviti smuđ", već da je, bar na jezeru, varalica koja se MORA imati u kutiji i koja veoma često može da bude lovnija od džiga ili voblera. Naročito je, poput glavinjare, pogodna za brzu potragu za aktivnim ribama, što bi, u kontekstu basa, Sale Serafimovski rekao "power fishing". Sve ovo dolazi do izražaja na velikim jezerima gde, ako nemate sonar i ne znate gde je riba, možete izgubiti sate pa i dane dok ne locirate jato smuđeva upotrebom neke sporije prezentacije. Kašikom pecate brže i kraće se zadržavate na mestu jer aktivna riba napada u prva 2-3 zabačaja. Dakle, umesto da gubite vreme u pokušajima da nekom "finesse" prezentacijom isprovocirate "hladnog" ili "neutralnog" smuđa (koji se možda uopšte i ne nalazi tu gde vi bacate), vi sada lovite aktivne ribe, a to da li ste na pravom mestu, saznajete nakon nekoliko zabačaja.
Koliko ovakva prezentacija može biti moćna kada su smuđevi "vrući" i aktivno love u svim slojevima, pokazaju neki od Draganovih ulova sa Koke, gde je broj uhvaćenih (i puštenih) riba često dvocifren, uz najčešće primerke težine od 1 do 3 kg, kao i redovne kolateralne ulove klenova dvokilaša.
S druge strane, ovog juna sam se lično uverio da kašika lovi i u danima izrazite neaktivnosti većine smuđeva. Polovina naše četvoročlane ekipe je silikonskim džigovima detaljno "sondirala" dno tražeći retke neutralne ribe, a druga polovina je brzo menjala mesta tražeći još ređe aktivne ribe koje bi napale metal. Rezultat tog dana beše 4:4.